Venčanje u crkvi – Pravila i običaji za crkveno venčanje

Venčanje u crkvi nije obavezno, ali ono predstavlja tradicionalan način stupanja u brak na našim prostorima. Ova ceremonija stupanja u brak, prema pravoslavnom verovanju, podrazumeva molitvu i obred koji spaja dve nesavršene polovine u savršeno jedinstvo koje traje večno. 

Za razliku od opštinskog venčanja, ceremonija venčanja u crkvi sa sobom nosi mnoštvo običaja, pravila i simbolike. 

U nastavku teksta saznajte odgovore na sva pitanja koja ste oduvek hteli da znate, a  podrazumevaju crkveno venčanje; kao npr. ko plaća venčanje u crkvi, ko mora da prođe predbračni ispit i zašto, kao i šta je sve potrebno za crkveno venčanje i da li je moguće venčanje u crkvi bez opštinskog venčanja. 

Crkveno venčanje pravila – šta morate znati pre same ceremonije 

S obzirom na činjenicu da, u pravoslavnoj tradiciji, institucija braka simbolički predstavlja povezivanje dve duše i tela sve do kraja života, ne treba da čudi to što sveštenstvo insistira na brojnim uslovima koji se moraju ispuniti, pre negoli daju svoje odobrenje za večno spajanje.

Uklanjanje smetnji prilikom stupanja u bračnu zajednicu 

Srpska pravoslavna crkva definiše neuklonjive i uklonjive smetnje za sklapanje braka.

Neuklonjive smetnje za sklapanje braka tiču se stvari koje crkva izričito zabranjuje i koje su definitivno propisane i bezkompromisne. Crkva tako izričito zabranjuje brak maloletnih lica i onih koji su trenutno u drugom crkvenom braku. Takođe, budući supružnici ne smeju biti u krvnom srodstvu.

Uklonjive smetnje tiču se onih stvari koje potencijalno predstavljaju problem za pristupanje svetoj tajni braka, te zahtevaju posebno odobrenje sveštenog lica. To je slučaj sa parovima gde starosna razlika nadmašuje 15 godina ili gde jedan od budućih supružnika iza sebe već ima jedan crkveni brak koji je napustio. 

Zanimljivo je to da razilaženje u veri mlade i mladoženje predstavlja neuklonjivu bračnu smetnju, dok se razlika u veroispovesti može smatrati uklonjivom bračnom smetnjom, uz naravno, prethodnu konsultaciju sveštenika. 

Razlika u veroispovesti je naime prihvatljiva, zbog toga što se ona definiše kao razlika u hrišćanskoj doktrini. Verske zajednice koje priznaju svetu tajnu krštenja, kao npr. katolici ili protestanti ispunjavaju uslove za stupanje u pravoslavni brak. 

S druge strane, razlika u veri definiše se kao neslaganje po pitanju prihvatanja krštenja kao svete tajne, što je slučaj sa svim nehrišćanskim religijama poput Islama ili Budizma.

Naime, pošto krštenje predstavlja nužni uslov za stupanje u pravoslavni brak, ostvarivanje bračne zajednice sa nehrišćanom nije moguće, odnosno predstavlja neuklonjive smetnje za brak. 

Predbračni ispit – specifični zahtev pravoslavnog kanona

Mnoge parohije u Srbiji zahtevaju i polaganje takozvanog predbračnog ispita, pre nego se dogodi venčanje u crkvi. Najmanje šest nedelja pre crkvenog venčanja, kod mladinog parohijalnog sveštenika potrebno je zakazati predbračni ispit. 

U razgovoru sa sveštenikom, mladenci otkrivaju svoje razloge za stupanje u brak, na osnovu kojih duhovnik daje sud o tome da li su oni skladan i odgovarajući par, te im daje blagoslov da nastave svoju zajednicu u skladu sa pravoslavnim kanonom. 

Ovo je specifičan zahtev isključivo za crkveno venčanje, koje je nepovezano sa opštinskim venčanjem, čija se organizacija u potpunosti dešava nezavisno.

Crkveno venčanje u vreme posta, praznika i drugih bitnih religijskih datuma

Venčanje u crkvi održava se isključivo danima kada nije post. To znači da se venčanja ne mogu organizovati ni jedne srede ili petka tokom cele godine. 

Ceremonija se ne može održati ni u vreme velikih postova. Imajte na umu ovo kada osmišljavate jelovnik za vašu proslavu u restoranu. 

Treba da imate u vidu da ne možete stupiti u brak ni na Krstovdan (18. januar i 27. septemar), Usekovanje (11. septembar ), kao i za Božić. Ni jedno slavlje nije primereno za Uskrs, tako da se svadbe tradicionalno ne organizuju ni na ovaj dan. 

Šta je potrebno za crkveno venčanje?

Venčanje u crkvi zahteva određenu pripremu, ali ona ne treba da vas zastraši jer, pravoslavna crkva zaista nije zahtevna kada je reč o prikupljanju potrebne dokumentacije. Ono što je bitno napomenuti jeste da tradicionalno venčanje u crkvi podrazumeva i nabavku nekih simboličnih predmeta. 

U nastavku teksta pročitajte šta je sve potrebno za crkveno venčanje, te dočekajte samu ceremoniju potpuno pripremljeni!

Crkveno venčanje dokumenti – šta vam je sve potrebno

Za venčanje u crkvi dokumentacija u vidu krštenice jedan je od uslova za stupanje u pravoslavnu bračnu zajednicu. Ono što je bitno da znate jeste da, pored crkvenih krštenica mladenaca, morate da dostavite i krštenice kumova. Prilikom zakazivanja crkvenog venčanja, biće vam potrebni i važeći lični dokumenti (lična karta ili pasoš) vas i vaših odabranih svedoka, odnosno kumova.

Stvari koje su potrebne za ceremoniju obručenja

Spisak stvari koje morate nabaviti za venčanje u crkvi i ceremoniju obručenja je kratak, a sa sobom nosi divnu simboliku koja svedoči o negovanju verovanja u večnu ljubav u pravoslavnom kanonu. 

Predmeti koji će vam biti potrebni za obavljanje same ceremonije su: četiri velike sveće, burme, belo srpsko platno, crno vino i pehar. 

Sveće označavaju čistotu i svetlost carstva nebeskog, koje će vam osvetliti put prilikom zapadanja u iskušenja koja život sa sobom nosi. Venčanje se, tradicionalno, održava pre podneva zbog simboličnog izlaska sunca koje raste i daje život. 

Burme, koje se nalaze kod kumova, jesu kružnog oblika koji simbolizuje vernost. Ona se po pravilu stavljaju na četvrti prst desne ruke i ne skidaju se do kraja života, te podsećaju mladence na zavete koje su dali jedno drugome. 

Na glave mladenaca stavlja se venac (danas sve češće kruna) iz koga etimologija reči venčanje crpi poreklo. Venac predstavlja simbol povezanosti sa uzvišenom mudrošću u skladu sa kojom će mladenci nastaviti svoj život.

Belim srpskim platnom, mladencima se obavijaju ruke, kao simbol bliskosti i povezanosti. Nakon toga iz pehara ispijaju crno vino i time zaključuju simbolični ritual stupanja u večno zajedništvo. Ove predmete sveštenik vraća porodici, kako bi imali u uspomeni dan kada su se zavetovali jedno drugom. 

Crkveno venčanje običaji – kako izgleda ceremonija? 

Po pravilu, crkveno venčanje održava se u svečanoj, mirnoj i skromnoj atmosferi bez aplauza, smeha i buke. Mladoženja i mlada treba da budu pristojno obučeni, mlada treba nosi veo koji pokriva glavu i ne sme imati otkrivena ramena. Crkveno venčanje se po pravoslavnom kanonu može održati isključivo u svetinji tj. hramu. 

Ceremonija se završava uz poenje “mnogaja ljeta” i tada mladenci zvanično kreću na putovanje večne i blagoslovene ljubavi.

U pravoslavnoj tradiciji, na dan crkvenog venčanja izgovara se mnoštvo molitva kojima se od Boga ponizno traži pomoć za mirnu i savršenu ljubav koja će uspeti da prevaziđe sva životna iskušenja koja slede. Vera u našoj kulturi predstavlja značajni stub, koja ne predstavlja samo vernost uzvišenom već i ljudima koji su nerazdvojni deo naših života. 

Reč drug se tako, u nekim pravoslavnim čitanjima, odnosi na “drugo ja”, čoveka sa istim ciljevima i idejama o životu. Zbog toga ćemo često čuti sintagmu “bračni drug”, koja upućuje na to sakralno, večno jedinstvo u životnim težnjama. 

Crkveno venčanje cena – koliko treba izdvojiti za crkveno venčanje

Često je pitanje ko plaća venčanje u crkvi, a odgovor na njega nije precizno definisan. Naime, porodica, prijatelji i kumovi se međusobno dogovaraju oko plaćanja i nabavke potrebnih stvari za organizaciju. 

Sam zakup termina u crkvi košta različito, u zavisnosti od parohije i grada iz koga su mladenci. Cene se kreću od 50 do 300 evra, i po pravilu, najveće svote novca moraju pripremiti upravo Beograđani. 

Zakup crkve i sveštenik naplaćuju se posebno, pa tako nalazimo informacije da se termin od sat vremena u hramu Svetog Arhangela Gavrila plaća 5.000 dinara, dok crkva Ružica npr. isti vremenski zakup naplaćuje do 10.000 dinara.

Svešteniku treba da se da još osam do deset hiljada dinara. U pojedinim crkvama postoji i takozvana “kumovska taksa” koja se, uglavnom, naplaćuje 2.000 dinara. 

Ukoliko želite da svoju ceremoniju oplemenite horskom pratnjom, za to ćete morati da izdvojite od 8.000 do 12.500 dinara. To znači da bi vaše crkveno venčanje moglo da vas iskošta i do 20-tak hiljada dinara.

Nadamo se da vam je naš tekst pomogao da se informišete o običajima crkvenog venčanja i prelepoj simbolici koje ono nosi! Želimo vam svu sreću u braku, a za organizaciju svadbene proslave obratite se proverenom Wedluxe timu koji vam nudi raskošne sale za venčanje, uz koje će najvažniji dan u vašem životu biti kao iz bajke.