Veridba – običaji za veridbu i kako je proslaviti?

Veridba kao staromodan običaj ili lepa tradicija koju treba negovati?

 Mišljenja o ovom običaju su podeljena, ali praksa pokazuje da se sve više mladih odlučuje na ovaj korak kada planiraju brak i zajednički život – međutim, na ipak malo drugačiji način nego u prošlosti.

Šta je zapravo veridba, šta prosidba, koji su običaji za veridbu i na koji način se proslavlja saznajte u nastavku teksta. 

Šta je veridba, a šta prosidba?

Vrlo često se u narodu veridba i prosidba poistovećuju, te se o ta dva čina govori kao o dve identične situacije, međutim razlike postoje i trebalo bi razgraničiti šta je veridba, a šta prosidba. 

Prosidba je intimni momenat i poseban čin, koji uključuje samo buduće mladence i podrazumeva da budući mladoženja od svoje devojke “traži ruku”, odnosno zaprosi je.

Međutim, kako živimo u modernom vremenu, neke stvari se ipak menjaju. Iako bi prosidba kao takva trebalo da se odvija samo između dvoje zaljubljenih, daleko od javnosti, danas su stvari malo drugačije. 

Često se dešava da muškarci ipak biraju transparentnije načine, te se u današnje vreme prosidbe obavljaju na romantičnim koncertima, utakmicama ili nekim drugim javnim dešavanjima, uz publiku i pratioce. 

Veridba je narodni običaj koji nije obavezan ni po crkvenim i po zakonskim normama i predviđen je da se obavlja u okviru porodice i uže familije. Cilj veridbe bi trebalo da bude ozvaničenje prosidbe, “prstenovanje devojke” i upoznavanje porodice i uže familije. 

Običaji za veridbu, prosidba i sama veridba menjali su se vremenom – danas se ipak ovi činovi obavljaju na malo moderniji način nego u prošlosti.

Veridba i običaji za veridbu kroz istoriju

U prošlosti su pravila i običaji za veridbu i prosidbu bili stirktno poštovani, bez izuzetaka, te su te dve procedure obavljane odvojeno. 

Naravno, prosidba je prethodila veridbi. Procedura je izgledala tako da je budući mladoženja odlazio u nevestin dom sa članom porodice ili prijateljem kako bi zatražio njenu ruku od njenog oca. 

Običaj je bio da kada se krene u prosidbu za mladoženjom i proscem prospe voda ili puca ispred zaključanih vrata mlade, jer se verovalo da se na taj način mladenci štite od demona. 

Ovi običaji razlikovali su se od mesta do mesta, te je u nekim delovima zemlje postojao običaj da se za mladoženjom baci čičak, kako bi se čvrsto držao braka. 

Nakon što je mlada isprošena, organizovala bi se veridba, kao sledeći korak ka braku.

Veridba je takođe bila organizovana u mladinom domu, gde bi trebalo da buduća nevesta pripremi svečanu večeru i ugosti mladoženju, njegovu najužu familiju i kuma. Nakon prosidbe i večere, devojka dobija verenički prsten i nakon toga se momak i devojka smatraju verenim. 

Svekar i svekrva daruju buduću mladu zlatom i zlatnim nakitom u znak zahvalnosti i dobrodošlice u porodicu. Ostali gosti mladi daruju poklone po želji i verovalo se da će u braku tih poklona imati u izobilju. 

Tokom večeri, mladoženja bi trebalo da se dogovori sa mladinim ocem o braku, svadbi, finansijama i budućem zajedničkom životu. 

Venčanje bi moralo biti organizovano najkasnije šest meseci nakon veridbe.

Kako izgleda veridba danas?

Za razliku od perioda od pre nekoliko decenija, u današnje vreme tradicionalna pravila i običaji se ne poštuju striktno. Cela organizacija je stvar dogovora i planova mladenaca.

U većini slučajeva prosidba i veridba se obavljaju spojeno. Da li će se običaji za veridbu ispoštovati ili ne, da li će veridba biti obeležena u vidu proslave ili ipak ostati obeležena kao privatna stvar, zavisi isključivo od volje mladenaca, a ne od tradicije.

Kako se prosidba i veridba obavljaju kao jedno, najučestalija praksa je da se prosidba devojke obavlja na romantičan način kao iznenađenje. Da li će to biti intimnije ili ipak uz publiku i gužvu, to zavisi isključivo od volje mladenaca. 

Sama suština veridbe je zapravo ostala ista, iako su se vremenom menjali načini na koji se obavlja, mesta i običaji. Ipak, ono što je ostalo nepromenjeno kao simbolika je svakako darivanje prstena za prosidbu ili vereničkog prstena. 

Kako izabrati poklon – šta se kupuje za veridbu?

Kao što smo već rekli, veridba i pravila u današnje vreme su proizvoljni. Međutim, često se postavlja pitanje šta se kupuje za veridbu ukoliko želite da ispoštujete tradiciju. 

Podsećamo, svekar i svekrva, po tradiciji, trebalo bi da daruju zlatni nakit. To može biti ogrlica, minđuše, narukvica, a najčešće se poklanja komplet zlatnog nakita koji uključuje sva tri. Vrlo često se bira i nakit sa nekim dragim kamenom. 

Poklon za veridbu od sestre uglavnom je personalizovan i originalan i za njega se obično ne vežu nikakvi običaji. Ipak, vrlo su česte situacije da se ipak i u ovoj situaciji odlučuju za neki nakit na kom je ugraviran npr neki važan datum, inicijali i sl.

Slična situacija je i sa kumovima. Kada su kumovi u pitanju, njihove uloge vezane su za venčanje i svadbu, stoga poklon za veridbu je najčešće proizvoljan. To može biti neki simboličan komad nakita ili neki praktičan i koristan poklon za budući zajednički život mladenaca.

Prstenje za veridbu – verovanja i običaji

Kao što i sama veridba i prosidba zavise samo od želje mladenaca, tako je čin prstenovanja proizvoljan. Mlada može dobiti ukupno tri prstena – jedan za prosidbu, jedan za veridbu i na kraju, jedan na venčanju. Najčešće, u pitanju su dva prstena – jedan verenički prsten i jedan za venčanje.

Simbolika prstenja za veridbu je obećanje voljenoj osobi da ste joj verni i da joj pripadate.

Međutim, najčešće pitanje koje se javlja prilikom veridbe – na kojoj ruci i na kom prstu se nosi verenički prsten?

Načini prosidbe i veridbe, kao i običaji za veridbu mogu da se razlikuju i menjaju, ali ono što je ostalo isto je to da se verenički prsten stavlja na domali prst desne ruke. 

Postoje pojedina hrišćanska verovanja da je leva strana tela predstavljena kao loša i negativna, dok desnu stranu simbolizuje anđeo čuvar i dobrota. Stoga, mnogi ovaj običaj povezuju sa ovim verovanjem. 

Takođe, običaj je da verenički prsten “čuva mesto” za burmu do venčanja, nakon čega se on stavlja na levu ruku. 

Postoje i verovanja koja datiraju čak iz Starog Egipta koja govore da se verenički prsten nosi na domalom prstu desne ruke, jer su verovali da je vena koja se tu nalazi povezana sa srcem. 

Ipak, kada verovanja i običaje stavimo po strani, shvatićemo da u praksi i nošenje prstena i to da li će oba prstena biti na desnoj ruci ili razdvojeni, zapravo zavisi od toga šta je mladi praktičnije. 

Veridba – zanimljive činjenice o ovom ritualu

Istraživanja pokazuju i neke interesantne i neobične podatke i činjenice kada je reč o veridbama. 

• Najpopularniji mesec za obavljanje i objavljivanje veridbe je decembar i praznični period.
•  U proseku, muškarci biraju idealan prsten oko tri meseca.
•  Česta praksa u današnje vreme je da mladenci biraju zajedno prstenje, statistike govore da je 60% žena uključeno u biranje svog vereničkog prstena.
•  Cena prosečnog prstena je 4000 evra, a najskuplji verenički prsten koštao je čak 4,7 miliona dolara. Radi se o dvadesetčetvorokaratnom dijamantu žute boje.
•  Čak 75% žena odmah nakon veridbe objave fotografiju prstena na društvenim mrežama, a samo 29% muškaraca će zapravo nositi verenički prsten. 

Da li ćete ispoštovati tradiciju ili ne, da li ćete veridbu organizovati na moderan način ili napraviti kombinaciju tradicije i modernog u jednom ili ipak svoje planove sprovesti na neki treći način manje je važno. Važna je sama poenta veridbe, a to je ljubav –  Uživajte u svojoj ljubavi! Kada završite s proslavom veridbe, možete početi da planirate i dalje korake oko organizacije venčanja, a Wedluxe je tu da vam obezbedi fenomenalne sale, kojima ćete biti oduševljeni.